Svaki treći vozač u Srbiji ima 50 godina, a za volanom su i oni sa 70

 Svaki treći vozač u Srbiji ima 50 godina, a za volanom su i oni sa 70: Porazna statistika koja otkriva ključne PROBLEME SA PREVOZOM U NAŠOJ ZEMLJI

Rat u Ukrajini je još jednom u fokus stavio probleme u lancima snabdevanja i važnost vozača u međunarodnom transportu kao profesije. Aktuelni problemi samo su se nadovezali na krizu sa epidemijom virusa korona koja traje već pune dve godine i istakli deficit kada je u pitanju ovo zanimanje širom Evrope. Brojke koje objavljuju evropske države, unose nespokoj prevoznicima u Srbiji, jer šofera nemamo ni za domaće tržište, a našim vozačima su ona tuđa, i zbog plate i zbog uslova rada, mnogo privlačnija.

"Srbiji nedostaje oko 8.000 profesionalnih vozača u teretnom saobraćaju i oko 4.000 vozača u javnom prevozu. Od 160.000 onih koji rade u ovom sektoru, svaki treći ima više od 51 godine, a za volanom je još aktivno i 719 vozača koji imaju više od 70 godina. Ove podatke izneo je Goran Aleksić, generalni direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport.

Vozači se u našoj zemlji obrazuju u 28 srednjih škola i svake godine diplome dobije oko 1.000 đaka, a Aleksić napominje da je potrebno da bar još 3.000 vozača godišnje prođe kroz sistem edukacije van srednijih škola samo da bi imali dovoljno radnika koji bi zamenili one koji odlaze u penziju.

"Van školskog sistema je za ovaj posao 2020. godine obučeno samo 74 kandidata, a prošle godine 238. Imali smo i kovid i ograničenja, ali je činjenica da nam za ove dve godine sada nedostaje novih 6.000 vozača", kaže Aleksić.

On ukazuje da je nedostatak vozača društveni problem, jer se može odraziti i na kvalitet usluge za građane, ali i na bezbednost saobraćaja. Ističe da zbog krize izazvane epidemijom autobuski prevoznici ne rade u punom kapacitetu, a da već sada nemaju dovoljno vozača.

"Imamo vrlo nepovoljnu starosnu strukturu licenciranih ili profesionalnih vozača. Nekada smo imali vojsku, sada ona više ne funkcioniše na takav način da bi proizvodila ovaj kadar, ali imali smo i lakši i brži pristup profesiji. Sa 19 godina se dobijala C i E kategorija osamdesetih godina. Prihvatili smo evropske standarde, ali je sada pitanje kako da prevaziđemo ovaj problem i da ga sistemski rešimo", objašnjava Aleksić.

MUP i PKS: Očekujemo izmene zakona

Po trenutnim propisima u Srbiji vozači mogu da voze autobus tek sa 24 godine, a moraju imati pre tog dve godine iskustva sa C kategorijom, odnosno kamionom. Oni koji počnu da voze kamion, kako kaže Aleksić, teško se posle opredeljuju za autobus i tu nastaje jedan od problema za autoprevoznike.

Sekretar Udruženja za saobraćaj u Privrednoj komori Srbije Milica Dubljević, kaže da se od 2018. godine sa MUP pregovara o izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja i da je prihavćena inicijativa da se ublaži uslov po kojem između dobijanaja C i D kategorije treba dve godine.

"Očekujemo da će ta izmena zakona uskoro proći. Za smanjenje starosne granice sa 24 na 21 godinu, još se razgovara. Moramo da pokušamo da uradimo ono što su uradili u Evropi, da nekim drugim obukama omogućimo mladima da sa 21 godinu voze u međumesnom saobraćaju u radijusu od 50 kilometara. To su stvari o kojima ćemo još morati da razgovaramo i da se prilagodimo direktivama koje važe u EU", kaže Dubljević.

Ona napominje da je država pomogla prevoznicima sa po 600 evra po autobusu i da je propisala da mogu da obavljaju 75 odsto polazaka iz reda vožnje, ali da je prosek po autobusu trenutno svega 14 prevezenih putnika što je "strahovito malo". Kaže da je u toj situaciji osnovno pitanje i kako platiti i zadržati vozače, jer su mnoge linije potpuno nerentabilne.

"Radili smo analizu kolike su plate vozačima koja je pokazala da su u međunarodnom transportu tereta bili prinuđeni da dovedu plate na nivo zarada na zapadu, jer drugačije nije bilo moguće da zadrže svoje vozače. S druge strane, oni se suočavaju sa tako stravičnim uslovima poslovanja, kao što su ogromna čekanja na graničnim prelazima što ne postoji u EU tako da čak i kad ih platite, uslovi pod kojima oni rade su toliko teški da je pitanje koliko će moći da izdrže pre nego što odu", objašnjava Dubljevićeva.

Ona ističe da su plate drastično niže kada je u pitanju prevoz putnika, naročito u međumesnom prevozu. I dalje su, kako kaže, značajno niže nego u EU, a hroničan nedostatak vozača u Srbiji je samim tim problemačniji, jer su neke procene da Nemačkoj i Belgiji nedostaje po 40.000 vozača i da će se potreba udvostručiti narednih godina.

Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević je nedavno na skupu koji je organizovao Srbijatransport izjavio da je Ministarstvo unutrašnjih poslova u prethodnom periodu pokrenulo postupak izmene važećeg Zakona o bezbednosti saobraćaja, uz stručnu pomoć Saobraćajnog fakulteta.

"Mislim da će vrlo brzo doći do izmene koja se tiče nekih starosnih uslova, prvenstveno člana 181 za vozače koji su završili srednju stručnu školu. Očekujem da će to biti u maju, eventualno u junu. Uprava saobraćajne policije je spremna da pronađe adekvatnu zakonsku regulativu i za druge probleme sa kojima je upoznata", rekao je Lakićević.

Međunarodni transport: Obuka duga i skupa

Generalni sekretar Poslovnog udruženja Međunarodni transport Aleksandar Spasić podseća da se nije odjednom dogodilo da godišnje iz auto-škola izlazi oko 300 vozača i da je nedostatak vozača sada uočen, jer se odrazio i na privredu.

"Zovu nas izvoznici, jer ne mogu da reše problem. Otvorene su nove fabrike, traži se više kamiona, ali nema ko da ih vozi. Onaj ko ode u autoškolu, ako je sposoban i položi iz prve, završi za minimalno šest meseci. Tu obuku plati oko 1.200 evra, posle ide u CPC centar na nekih mesec dana i plati još oko 1.400 evra. Za sve to vreme ne može da radi i jasno je da se i zbog vremena i zbog novca koji bi trebalo d aulože malo ljudi odlučuje na to. Zato treba raditi na skraćenju tog vremena i smanjenju troškova, jer nam se javljau vozači koji se žale da nemaju novca za licencu", poručio je Spasić.

On napominje da je jako teško nedostatak vozača nadomesstiti zapošljavanjem stranih državljana i smatra da to nije dobro rešenje.

"Ljudi su prinuđeni da zapošljavaju vozače Filipina, iz Indije, sa Kube... Mislim da ne bi trebalo da se oslanjamo na te izvore već da radimo sa našim ljudima i da se fokusiramo na škole i na obuke domaćih vozača", ističe Spasić.

Zašto nas napuštaju vozači?

On kaže da su naši vozači bolje plaćeni na zapadu i napominje da najčešće idu po zapadnim zemljama, uglavnom su prvo odlazili u Sloveniju, a potom za Nemačku, a sada idu direktno u Nemačku. Razlog za napuštanje Srbije on vidi i u teškim uslovima rada, naročito zbog čekanja na granicama.

"Naši kamioni pređu od 8.000 do 10.000 kilometara, dok u Nemačkoj pređu i 15.000 kilometara. Kamion donosi novac s kojim kompanija plaća vozače. Firmu iz Novog Sada, koja posluje sa Hrvatskom i Slovenijom, napustilo je u jednoj godini 14 vozača. Vlasnik objašnjava da se ranije dva dana radila Slovenija, a da sada pet dana traje putovanje, isporuka i povratak, zbog čekanja na granicama koje traje i po tri dana. Neće više ljudi to da rade, jer je tu i psihičko stanje, čekanje na granici i zbog toga su odgurnuti i odlaze van Srbije na rad. Smanjenje čekanja na graničnim prelazima i u carinarnicima bi pomoglo očuvanju našeg vozačkog kadra", smatra Spasić.

Direktor Poslovnog udruženja Panontransport Mirko Vučinić ističe da Srbija nije izolovana, jer mi zavisimo od nedostatka vozača u drugim evropskim državama.

"Britanija i Poljska će naći načina da privuku ljude sa ovih prostora.Prema procenama EU, u evrozoni nedostaje oko 400.000 vozača. Brojke su frapantnte i naravno da će velike privrede sve kadrove pokušati da isisaju iz manjih zemalja", ukazuje Vučinić.

Pisao Relja N.